У почетку је Грчко-илирска општина у Трсту своје мртве сахрањивала у првобитној, старој цркви Св. Спиридона и то без икакве погребне церимоније. Тек 1772. године аустроугарска царица Марија Тереза дала је дозволу Србима и Грцима да саграде своје гробље. Године 1785. Срби су се одвојили од Грка и саградили српско гробље и капелу у делу града који се зове Barriera Vecchia. Век касније, услед урбанистичког ширења града, српска општина је била приморана да га премести и тако је изграђено данашње Српско гробље са капелом посвећеном Св. Ђорђу. Сви посмртни остаци су пренешени са старог гробља у граду на ново гробље.
Капела Св. Ђорђа је мала и једнобродна грађевина са портиком складних пропорција изнад којег се уздиже отворени звоник. Уграђена у фасади са леве стране улаза налази се надгробна плоча коју је подигао Сава Дамаскин от Немета „у знак сећања на своју љупку супругу Екатерину, рођену Теодоровић, која је у својој двадесет четвртој години живота, након пет година часног брака, оставивиши две миле ћерке“ преминула 30. октобра 1930. године. Са исте стране, уклесана у поду, стоји камена плоча која сведочи да је на том месту сахрањена удовица Ана Георгијева Теодоровић, рођена Паликућа, преминула 26. јула 1833. године. Са десне стране улаза у капелу налази се плоча подигнута у сећање на Анастасију Ризнић умрлу 27. децембра 1829.
На овом гробљу налазе се гробови познатих тршћанских породица чији скупоцени и богато украшени споменици сведоче о њиховој финансијској моћи и престижу. Неки од ових споменика украшени су рељефима у мермеру, док су други обогаћени бистама оних који су ту сахрањени. Скулптуре, па чак и надгробне плоче, углавном су израђене у класичном стилу; најчешћи детаљ су стубови украшени барељефом. Теме су углавном својствене класичном периоду: туга због растанка и бол за преминулом особом. Тако је гробница новинара и лекара др Димитрија Фрушића, израђена у класичном стилу, украшена рељефом који приказује жене које плачу нагнуте ка урни у којој се налази пепео преминулог др Фрушића. Споменик Лазара Бајовића украшен је ликовима двојице младих људи близу урне са његовим пепелом, као и старим класичним мотивом спавајућег лава. Гробница Анастасије Цветковић, преминуле 1. јануара 1854. године, издваја се својом монументалношћу. На овој великој гробници коју је подигао њен муж Христофор Поповић налазе се бисте чланова породице Поповић. Изванредно извајане декоративне скулптуре дело су локалне занатске радионице каменоресца Антонија Бозе.
Дуж источног зида гробља налазе се раскошне гробнице породице Хаџи-Конста, капетана Андрије Раичевића и Стевана Иванковића. У дизајну ових гробница преовладава употреба традиционалних облика и форми. Највише се истиче гробница Стевана Иванковића са скулптуром женске фигуре у седећем положају, дело хрватског вајара Ивана Рендића из 1883/85. У том периоду Рендић је живео у Трсту и имао свој студио у граду.
Данас су ове раскошне гробнице обрасле бршљаном и оронуле. Последњи чланови ових породица одавно су умрли. Једино што је остало то су ове приче у камену које сведоче о успесима и достигнућима ових породица, како великим, тако малим.
